Napisala sam im da ne brinu za mene i da ću biti dobro, prošla sam kroz kuću kao da ću da odem u kupatilo i pobegla – kaže devojčica (15) koja je prošle godine pobegla od kuće jer je tata nije pustio da izađe u grad. Pre nje, a i posle nje od kuće su pobegle mnoge devojčice u Srbiji. One koje su to učinile pre nje, kaže naša sagovornica, nisu joj bile uzor, već je sebičnu ideju da to učini donela u sekundi. Kao grom iz vedra neba.
Potiče s juga Srbije. Tek ove godine u maju će napuniti 15 godina, a od kuće je, na jednu noć, sasvim dovoljnu da isprepada njenu porodicu, pobegla pre tačno godinu dana, uoči Srpske nove godine. I to samo zato što je tata nije pustio da izađe u grad. – Svi moji vršnjaci izlaze svakog petka i svake subote. Praznicima, kad ne idemo u školu, to se, takođe, podrazumeva.Samo sa mnom to nije slučaj. Najbolji sam đak u razredu, pomažem mami u obavljanju svih kućnih poslova, u bašti, i sve što mogu pomažem i mlađoj sestri kao i starijem bratu. Kad treba da radim i pomažem nije problem. Nije problem ni kad treba da provedem mesec dana na selu, ali kad treba da izađem, uvek je problem – priča u ispovesti za Telegraf Sanja, devojčica čiji puni identitet iz razumljivih razloga ne otkrivamo.
Kaže, tata je prema njoj postojao sve strožiji kako je ona postojala sve starija. Mišljenja je da se tako ponašao da se ne bi prerano udala, ili ostala u drugom stanju što bi u takvoj sredini bila velika sramota, a ta devojka bi bila obeležena za čitav život. Zato se za njene izlaske i svega što se ticalo mimo kuće i škole pitao otac. S obzirom na često “ne”, posle nekoliko zabranjenih izlazaka, propuštenih rođendana, preskočenih ekskurzija, ona je početkom prošle godine rešila da ode od kuće.
– Cela moja ulica se spremala da izađe u grad. Nisu išli na organizovani doček Srpske nove godine, već je bio dogovor da svi odemo negde na piće. Tata nije ni sačekao da ga pitam. Odmah je, strogim glasom, kako samo on ume, rekao: “Ne može”. Molbe i suze nisu pomagale. Nije posustao ni kada je moj stariji brat rekao da ću biti sa njim. Otišla sam u sobu. I plakala – kaže ona.
Nije se, međutim, ovde radilo o klasičnom izlasku s društvom. Trebalo je da se vidi sa dečkom, sa kojim je bila tek mesec dana u vezi a to njeni nisu znali. Prvi put se zaljubila. – Svi su već, uveliko bili u gradu pa i Branko, dečko sa kojim sam se zabvaljala mesec dana, a ja sam sedela u sobi i lila suze. U jednom trenutku sam samo uzela papir i olovku, napisala im da ne brinu za mene i da ću biti dobro prošla kroz kuću kao da ću da odem u kupatilo i pobegla. Nisam ni jaknu imala, a napolju je bilo i te kako hladno. Zaputila sam se na obližnje brdo, brdo iznad grada gde su nam često organizovani izleti. Tu postoji samo jedna napuštena kafana. Rešila sam tu da provedem noć. Bes koja je bila u meni prevagnuo je pa me nije bilo strah ni mraka, ni kučića a ni ljudi koje sam sretala kroz šumski put da bi stigla do brda a obično su to bile pijanice – rekla je ova devojčica.
Nije prošlo ni sat i po vremena kako je napustila kuću, a ni 40 minuta kako je ušla u tu zapuštenu građevinu, čula su se policijska kola.
– Mama je u međuvremenu ušla u moju sobu i našla pismo. Odmah su zvali brata, sve moje drugarice koje su izašle… Ceo grad je plakao za mnom i tražio me… Saznali su od drugarica i za Branka pa su išli i kod njega kući. On ih je doveo na brdo. Bila sam ljuta na sve. Odbijala sam da krenem. Vrištala sam i sve što mi je bilo na duši pred svima sam rekla tati. Ništa nije rekao, samo mi je pokazao da uđem u kola – priseća se ona.
Foto – Ilustracija Tanjug/Irfan ličina
Po dolasku kući poslata je na spavanje. Bila je ubeđena da je nešto postigla.
– Uzalud… Mama me je probudila ujutru. Nisam ni peškir spustila, pošto sam se obrisala posle umivanja, zvezde sam prebrojala od tatine ruke. I danas me boli taj šamar. Od tog dana nisam išla ni u biblioteku po knjigu. Samo škola i kuća. To je bilo mnogo teže nego sve one zabrane. Mislila sam da ću umreti. Tako je bilo sve do leta.
Na pitanje šta bi radila da nije vraćena kući, odnosno posle te prve noći, gde bi, šta bi, ona kaže:
– Otišla bih kod Branka. Htela sam da budem sa njim. Tako sam bar tada mislila. Sad nisam sigurna, ali se ne kajem što sam bežala…
Pozivamo vas da podelite sa nama u komentarima mišljenje o ispovesti ove devojčice.
(Lj. R.)
Telegraf.rs
