U SAD je voda počela da se flašira i prodaje još u 1767. Do sredine 19. veka, flaširana voda je postala veoma popularna i zbog toga što je navodno bila dobra za zdravlje i što su je povezivali s visokom klasom i stilom. Sredinom 20. veka je popularnost flaširane vode znatno opala zbog pojave modernih tehnika za hlorisanje vode, što je vodovodima omogućilo da ponude čistu i jeftinu vodu za piće.
Međutim, brend flaširane vode Perrier je 1977. lansirao veliku reklamnu kampanju koja je ribrendovala flaširanu vodu kao luksuzni proizvod. Od tada je prodaja flaširane vode postala ozbiljan biznis koji donosi milijarde. Ovo je dovelo do ogromnih problema na ekološkom i društveno-ekonomskom planu, tako da je krajnje vreme da se opametimo i stanemo na put ovom ludilu.
Evo 11 razloga zbog kojih više nikada ne bi trebalo da pijete flaširanu vodu!
Razlika u ceni
U Kaliforniji, gde vlada nestašica vode za piće, voda iz slavine košta oko desetine centa po galonu. Flaširana voda od 0,5 litara može da košta i do 3 dolara. To je razlika u ceni od 20000%. Veliki brendovi su uvideli potencijal ovoga i do sredine 90-ih, Coca-Cola i Pepsi su ušli na tržište sa svojim brendovima vode, Dasani i Aquafina.
2Voda ili proizvod
Potrošnja flaširane vode je u porastu. Ocenjuje se da će do 2017. u SAD flaširana voda u prodaji nadmašiti sokove, s obzirom da Amerikanci konzumiraju oko 300 boca po osobi godišnje. Ovaj uznemiravajući trend nastao je zbog toga što korporacije reklamiraju flaširanu vodu kao seksi, čisto, prirodno i moderno piće. Bez obzira na to koliko su reklame seksi i koliko tvrde da je flaširana voda zdrava, istina je da je voda – samo voda.
3Poguban uticaj na našu planetu
Da, flaše mogu da se recikliraju, ali 2005. je u SAD kupljeno oko 30 milijardi flaša vode, od kojih je reciklirano samo 12%. Ogromni deo flaša završi na deponijama. A ovo je samo vrh ledenog brega. Veliki troškovi goriva koje se koristi za crpljenje vode, transport po celom svetu i napajanje fabrika koje flaširaju vodu jesu nepotrebno zlo u zemljama koje imaju jeftinu vodu iz vodovoda.
4Nije toliko čista koliko mislite
Environmental Working Group je testirao 10 popularnih brendova flaširane vode i u proseku pronašao po 8 štetnih supstanci. Testovi su pronašli tragove koliform bakterija, kofeina, anelgetika acetaminofena, đubriva, rastvarača, hemikalija za pravljenje plastike i radioaktivni element stroncijum. Nivo štetnih supstanci bio je minimalan, ali iako su svi ovi brendovi zadovoljavali državne propise o bezbednosti konzumiranja, ovo istraživanje pokazalo je da flaširana voda nije čistija od vode iz slavine.
5Narušavanje ekosistema i izdana
Dok korporacije zarađuju milijarde, izvori koje eksploatišu počinju da presušuju. U Britanskoj Kolumbiji i Kanadi Nestlé flašira oko 300 miliona litara vode svake godine, i to besplatno. Zahvaljujući zastarelim zakonima, multinacionalna korporacija koja je najveći prodavac flaširane vode može da crpi vodu u neverovatnim količinama bez ikakvog troška.
U isto vreme, stanovnici Britanske Kolumbije pogođeni su teškom sušom kao i Kalifornija, i od njih se traži da budu što štedljiviji s vodom. Nestlé ističe da oni crpe izdane, a ne reke i jezera, ali izdani igraju značajnu ulogu u ekosistemu, pogotovo tokom sušnih perioda.
6Voda iz slavine je bezbedna i jeftina
Suštinska razlika između flaširane vode i vode iz slavine jeste u tome što voda iz slavine sadrži zanemarljive količine hlora koji služi za prečišćavanje vode. Neki tvrde da mogu da osete razliku, ali testovi sa povezom preko očiju ukazuju na to da ne postoji razlika u ukusu.
Ako vas hlor iz nekog razloga odbija od vode iz slavine, kućni sistemi za filtriranje ugljenika neutralisaće hlor. Mnoge velike kompanije koriste isti proces pre nego što flaširaju vodu.
7Neke vrste flaširane vode zapravo su voda iz slavine
Uprkos nalepnicama koje obećavaju vodu svežine vode s glečera, više od 25% flaširane vode dolazi iz lokalnog izvora, što znači da korporacije jednostavno flaširaju vodu iz slavine i na taj način zarađuju hrpe novca veličine glečera. Prema drugim procenama, ovaj procenat ide čak i do 50%.
Nekada ovi preprodavci vode iz slavine obave dodatnu filtraciju vode, a nekada ne urade čak ni to. Od kompanija koje flaširaju vodu se zakonski ne zahteva da navedu izvor svoje vode, pa verovatno nikada nećete znati odakle je “čista” voda koju pijete došla. Prevara glečerskih razmera!
8Flaširana voda i nejednakost
Više od milijarde ljudi nema čistu vodu i 40% svetske populacije nema pristojnu kanalizaciju. Procenjuje se da bi uz investiciju od 10 milijardi dolara svi ljudi na planeti mogli da piju čistu vodu i imaju normalnu kanalizaciju. Prošle godine je u SAD prodata flaširana voda ukupne vrednosti oko 13 milijardi dolara. Mislite o tome.
9Niski standardi
Oko 60–70% flaširane vode u SAD ne mora da zadovolji standarde Administracije za hranu i lekove ako se proizvodi i prodaje u okviru iste države. Uz to, manje od polovine američkih država zahteva da gazirana voda mora da ispuni standarde ove administracije. Standardi za flaširanu vodu generalno su niži od standarda koji se primenjuju na vodu iz slavine iz istih oblasti.
10Flaše = nafta
Prema istraživanjima instituta Pacific, količina nafte koja se potroši za proizvodnju flaširane vode u SAD na godišnjem nivou iznosi više od 2,7 milijardi litara, ne uključujući energiju koja je potrebna za transport i proizvodnju. Mali procenat flaša koje budu reciklirane nikako ne kompenzuju proizvodnju novih flaša.
Proizvodnja flaša takođe zahteva velike količine vode, otprilike oko dve flaše vode samo za proizvodnju plastike. Te dve flaše čiste vode bi mogle mnogo bolje da se iskoriste.
11Kompanije žele da privatizuju vodu
Predsednik kompanije Nestlé, Piter Brabek, otvoreno je rekao da je koncept čiste vode za sve kao osnovno ljudsko pravo suviše ekstreman i da je voda namirnica kao i svaka druga, pa da bi zbog toga trebalo da ima tržišnu vrednost. Nestlé je najveći proizvođač vode na svetu.
U nameri da ostvare kratkoročni ekonomski napredak, vlade zemalja širom sveta prodaju prava na svoje izvore vode. Ovo je dovelo do užasne nejednakosti kada je reč o dostupnosti vode. U Džakarti, Manili i Najrobiju siromašni sloj stanovništva koji živi u getu vodu plaća 5 do 10 puta više od onih koji žive u najskupljim delovima istih gradova. U trenutku kada suše, klimatske promene i industrijska zagađenja izazivaju nestašicu čiste vode, koncept u kom prebogate korporacije odlučuju o tome ko će imati dostupnu vodu postaje užasavajuća realnost!
