Igrom slućaja sretnim ili ne sretnim okolnostima po mene završio sam u Americi. Dobio ubrzo i posao, našao sam sebi stan naspram mojih mogućnosti, znači u malo lošijoj četvrti hajmo rec. Povodom svega toga organizovao sam jednu večeru kako bih se malo bolje upoznao sa novim susjedima, pozvao sam njih 7-8 prvih susjeda. Spremio sam neke uglavnom domaće specijalitete, balkanske i uglavnom bili su svi zadovljni i po njihovim riječima, prosto su se oduševili. ALI zato sutradan, pošao ja na posao, izlazim iz zgrade, kad viče za mnom prvi susjed “hej sarma boy”… I tako mi ostao nadimak. Sarma Boy. Oduvek sam mrzio nadimke, ali eto, taj nadimak mi je donio samo dobro u životu. Toliko su svi očarani mojom hranom, tačnije našom balkanskom da sam ubrzo napustio građevinu i otvorio neki mini restorančić. Nisam još postao milioner, ali dobro mi ide…
Nema komentara:
Objavi komentar